English Serbian

Planned Activities

The Center for Cognitive Sciences, University of Niš, is hosting a talk titled

Tears in music: towards a cognitive-semiotic account.

The talk will be given by Prof. Dr. Anna Bonifazi of University of Cologne on Wednesday, 22 March at 6 PM (18.00 CET), room no. 8 (ground floor of the University building).

We are inviting you join us for the talk.

Abstract: This paper presents the results of a pilot investigation on a sample of 21 Western-music songs thematizing weeping - and ranging in genre and age. Initial input comes from recurrent features in ancient Greek mentions of tears associated with performative events; they include the prominence of sound, interjections, strong self-referentiality, repetitions and refrains, the motif of endlessness, and tears associated with streams of water, dew, and libation liquids. The analysis of modern and contemporary songs and arias adopts a cognitive-semiotic approach: it focuses on the semiotic complexity derived from the integration of multiple modalities/modes (weeping, lyrics, music (including musical notation), and images, in different combinations), and on the cognitive mappings emerging from several observable metonymic, metaphorical, and iconic cross-modal relations.






Centar za kognitivne nauke vas poziva na predavanje pod nazivom:
Efekat linearne bliskosti i sinkretizma na slaganje glagola u rodu u srpskom jeziku: eksperimentalni podaci
koje će održati dr Ivana Mitić, sa Departmana za srbistiku, Filozofskog fakulteta u Nišu.


Predavanje će biti održano onlajn, 30. novembra od 18.00 časova, preko Google Meet-a.


Za učešće se možete prijaviti mejlom na:

cogsci.online.lecture@gmail.com,

ili možete pristupiti predavanju u zakazanom terminu preko sledećeg linka: https://meet.google.com/auh-ejwv-hsg


Više detalja o samom predavanju možete naći u daljem tekstu.


Ефекат линеарне блискости и синкретизма на слагање глагола у роду у српском језику: експериментални подаци

    У уводном делу предавања најпре ћемо дефинисати појам слагања глагола у роду са координираним субјектом различитог рода и броја, a потом и обрасце слагања као што су разрешено слагање и слагање глагола у роду са једном од чланова координираног субјекта. У овом делу размотрићемо и најмање два приступа слагању: један према коме је слагање чисто синтаксички процес (дешава се у синтаксичком модулу граматике, једноставније речено: у синтакси), те други према коме на слагање уз синтаксу, утиче и фонологија (дакле, дешава се на интерфејсу ова два модула). Заговорници приступа да је слагање и постсинтаксички процес сматрају да линеарна блискост између конституената који ступају у слагање има значајну улогу приликом одабира контролора слагања. Ако узмемо у обзир претпоставку да је слагање осетљиво на факторе какав је линеарни редослед елемената, те да се процес слагања дешава и на интерфејсу са фонологијом, онда претпостављамо да ће слагање бити осетљиво и на друге фонолошке факторе какав је синкретизам. Уколико је ова претпоставка тачна, када се глагол слаже са координираним субјектом чији су чланови синкретични по облику, разрешено слагање биће умањено, а увећано слагање са једним од чланова конјункције (пре свега са последњим). Како бисмо наведено тестирали, спровели смо продукцијски експеримент, о чему ће бити речи у централном делу предавања. Продукцијским експериментом тестирали смо који су обрасци слагања доступни када се глагол слаже са координираним субјектом чији су чланови женског рода једнине и средњег рода множине у оба могућа редоследа (нпр. школ-а и сел-а и сел-а и школ-а) и када се глагол слаже са координираним субјектом чији су чланови женског рода множине и средњег рода једнине у оба могућа редоследа (нпр. брез-е и ушћ-е и ушћ-е и брез-е). Како наши резултати показују, када је множински конјункт на месту последњег члана конјункције, вредност за број бива удружена са ефектима који долазе из фонологије (ефекат синкретизма и ефекат линеарне блискости), што јача слагање са последњим чланом, па је разрешено слагање значајно умањено. Резултати показују и да када је први члан координираног синкретичног субјекта у множини, трипут је мања шанса да он буде одабран за контролора слагања  (услов НПлФСг и ФПлНСг, ХИЈ=12% и ХИЈ=13%) од шансе коју има последњи множински члан да постане контролор слагања у роду (услов ФСгНПл и НСгФПл, ЛИН=36%). Сматрамо да мања линеарна блискост између првог члана и глагола него између последњег члана и глагола умањује вероватноћу да први члан буде одабран за контролора слагања. Добијени резултати недвосмислено потврђују да је слагање у српском језику и постсинтаксички процес.




 Regular activities:

Forthcoming activities: