
Planned Activities
The Center for Cognitive
Sciences, University of Niš, is hosting a talk titled
Tears in music: towards a cognitive-semiotic account.
The talk will be given by Prof. Dr. Anna Bonifazi of
University of Cologne on Wednesday, 22 March at 6 PM
(18.00 CET), room no. 8 (ground floor of the University
building).
We
are inviting you join us for the talk.
Abstract:
This paper presents the results of a pilot investigation
on a sample of 21 Western-music songs thematizing
weeping - and ranging in genre and age. Initial input
comes from recurrent features in ancient Greek mentions
of tears associated with performative events; they
include the prominence of sound, interjections, strong
self-referentiality, repetitions and refrains, the motif
of endlessness, and tears associated with streams of
water, dew, and libation liquids. The analysis of modern
and contemporary songs and arias adopts a
cognitive-semiotic approach: it focuses on the semiotic
complexity derived from the integration of multiple
modalities/modes (weeping, lyrics, music (including
musical notation), and images, in different
combinations), and on the cognitive mappings emerging
from several observable metonymic, metaphorical, and
iconic cross-modal relations.
Centar za kognitivne nauke vas poziva na predavanje pod
nazivom:
Efekat linearne bliskosti i sinkretizma
na slaganje glagola u rodu u srpskom jeziku:
eksperimentalni podaci
koje će održati dr Ivana Mitić, sa
Departmana za srbistiku, Filozofskog fakulteta u Nišu.
Predavanje će biti održano onlajn, 30. novembra od
18.00 časova, preko Google Meet-a.
Za učešće se možete
prijaviti mejlom na:
cogsci.online.lecture@gmail.com,
ili možete pristupiti predavanju u zakazanom
terminu preko sledećeg linka: https://meet.google.com/auh-ejwv-hsg
Više detalja o samom predavanju možete naći u daljem
tekstu.
Ефекат
линеарне блискости и синкретизма на слагање глагола у
роду у српском језику: експериментални подаци
У уводном делу предавања најпре ћемо
дефинисати појам слагања глагола у роду са координираним
субјектом различитог рода и броја, a потом и обрасце
слагања као што су разрешено слагање и слагање глагола у
роду са једном од чланова координираног субјекта. У овом
делу размотрићемо и најмање два приступа слагању: један
према коме је слагање чисто синтаксички процес (дешава
се у синтаксичком модулу граматике, једноставније
речено: у синтакси), те други према коме на слагање уз
синтаксу, утиче и фонологија (дакле, дешава се на
интерфејсу ова два модула). Заговорници приступа да је
слагање и постсинтаксички процес сматрају да линеарна
блискост између конституената који ступају у слагање има
значајну улогу приликом одабира контролора слагања. Ако
узмемо у обзир претпоставку да је слагање осетљиво на
факторе какав је линеарни редослед елемената, те да се
процес слагања дешава и на интерфејсу са фонологијом,
онда претпостављамо да ће слагање бити осетљиво и на
друге фонолошке факторе какав је синкретизам. Уколико је
ова претпоставка тачна, када се глагол слаже са
координираним субјектом чији су чланови синкретични по
облику, разрешено слагање биће умањено, а увећано
слагање са једним од чланова конјункције (пре свега са
последњим). Како бисмо наведено тестирали, спровели смо
продукцијски експеримент, о чему ће бити речи у
централном делу предавања. Продукцијским експериментом
тестирали смо који су обрасци слагања доступни када се
глагол слаже са координираним субјектом чији су чланови
женског рода једнине и средњег рода множине у оба могућа
редоследа (нпр. школ-а и сел-а и сел-а и школ-а) и када
се глагол слаже са координираним субјектом чији су
чланови женског рода множине и средњег рода једнине у
оба могућа редоследа (нпр. брез-е и ушћ-е и ушћ-е и
брез-е). Како наши резултати показују, када је множински
конјункт на месту последњег члана конјункције, вредност
за број бива удружена са ефектима који долазе из
фонологије (ефекат синкретизма и ефекат линеарне
блискости), што јача слагање са последњим чланом, па је
разрешено слагање значајно умањено. Резултати показују и
да када је први члан координираног синкретичног субјекта
у множини, трипут је мања шанса да он буде одабран за
контролора слагања (услов НПлФСг и ФПлНСг, ХИЈ=12%
и ХИЈ=13%) од шансе коју има последњи множински члан да
постане контролор слагања у роду (услов ФСгНПл и НСгФПл,
ЛИН=36%). Сматрамо да мања линеарна блискост између
првог члана и глагола него између последњег члана и
глагола умањује вероватноћу да први члан буде одабран за
контролора слагања. Добијени резултати недвосмислено
потврђују да је слагање у српском језику и
постсинтаксички процес.
Regular activities:
- Organizing regular meetings and round tables with various
CogSci discussion topics.
- Organizing lectures for the Center members and for
students (some of them held via H.323 video conferencing
system).
- Initiating cooperation among Serbian CogSci researchers.
- Organizing mini-forums for students.
Forthcoming activities:
- Initiating cooperation with those universities and
institutions which have already established their CogSci
departments, as well as with those planning to do so.
- Adding new CogSci content to the existing curricula at the
faculties linked to the Center.
- Creating a new interdisciplinary Cognitive Science
curriculum at Master's and/or Doctoral level.
- Publishing annual volumes of CogSci papers.