23. maj 2024
Obuka
i radionica za rukovanje EEG aparatom g. Slobodana
Tanackovića
U četvrtak, 23. maja 2024.,
posetio nas je g. Slobodan Tanacković, predstavnik
austrijske kompanije G-Tec Medical
Engineering. Radi se
o poznatom proizvođaču svih vrsta opreme za invazivnu i
neinvazivnu upotrebu na mozgu, koja se koristi kako u
istraživačke tako i u dijagnostičke svrhe. G. Tanacković je
sa sobom doneo elektroencefalogram sa 64 kanala i
demonstirao nam njegovu upotrebu na relativno jednostavnom
zadataku vizualne percepcije. Uz to što je zatražio pomoć
dva mlada dobrovoljca, jednog koji je rukovao sistemom i
drugog koji je bio učesnik u eksperimentu, što je po sebi
jako zaintrigiralo publiku, g. Tanacković je ukazao i na
mnogobrojne izazove pri rukovanju opremom i softverom: kako
podesiti sistem, kako precizno postaviti elektrode na glavu
ispitanika, kako usrednjiti signal, kako izbeći artefakte,
itd. Takođe nam je prikazao i neke novine u svetu
neurofiziologije, kao što su nedavni mobilni EEG aparati,
koji mere kortikalnu aktivnost u realnim situacijama, tj.
van laboratorije. Ova sesija privukla je veliko
interesovanje publike.
22. maj 2024.
Predavanje i radionica dr Indurkje
U utorak i sredu, 21. i 22. maja
2024., u Centru za kognitivne nauke ugostili smo još
jednog posetioca preko mreže akademske razmene iz programa
CEEPUS, pod nazivom "Kognitivne nauke, studije i
tehnologije znanja". Profesor Bipin Indurkja, trenutno
angažovan na Jagelonskom univerzitetu u Krakovu,
Poljska, no istovremeno i istraživač sa izuzetnim
prethodnim akademskim afilijacijama (Univerzitet
Masačusetsa u Amherstu, Univerzitet u Bostonu, Univerzitet
Tafts, Državni univerzitet Njujorka u Bafalu,
Severoistočni univerzitet, univerziteti u Indiji, Japanu,
Turskoj, Nemačkoj i drugim državama) sa nama je podelio
elemente svoje ekspertize iz oblasti kognitivne robotike,
te istraživanja metafore, analogije i kreativnosti. U
prvom predavanju, pod naslovom "Kako razmišljati kao
dete: uloga površinskih sličnosti pri stimulisanju
kreativnosti", govorio je o načinima na koje ljudi
mogu da se navedu da se usmere ka direktno perceptualnim
aspektima fenomena (pri čemu treba da isključe suvišni
uticaj konteksta) kako bi datom fenomenu mogli da pristupe
na kreativan način. U drugoj radionici, naslovljenoj "Kako
povećati kreativnost i istražiti ulogu socijalne
robotike u zdravstvu", prikazao je nedavna i
trenutna istraživanja svoje grupe o upotrebi robota kao
asistenata pacijentima sa kognitivnim poremećajima.
Naročito se založio za tzv. "dizajn istraživanja sa
učešćem", koji podrazumeva da protokole za takve robote
treba razvijati u saradnji sa potrebama (i povratnim
informacijama) dobijenim direktno od korisnika takvih
usluga. Oba izlaganja ilustrovala su glavne teze brojnim
empirijskim istraživanjima koja je dr Indurkja obavio sa
svojim timom, nakon čega su usledile zanimljive razmene
pitanja i odgovora.
16. maj 2024.
Poseta
i predavanje dr Hristove
U
četvrtak, 16. maja 2024., dr Dženi Hristova, docent
na Katedri za kognitivne nauke i psihologiju Novog
bugarskog univerziteta u Sofiji, održala je predavanje
pod nazivom "Moralni sudovi i raspodela ograničenih
medicinskih sredstava". Prikazala je seriju
istraživanja koja su tragala za kognitivnim principima na
osnovu kojih donosimo odluke kome da omogućimo hitnu
medicinsku pomoć u vanrednim okolnostima kao što su
pandemije. Dr Hristova je posvetila naročitu pažnju sukobu
između principa jednakosti i korisnosti iz etičkih teorija
te njihovom odnosu sa rezultatima konkretnih psiholoških
istraživanja. Zaključak je bio da utilitarni principi obično
dobijaju veću podršku, na primer kod odlukaeda se najpre
zbrine mlađi pacijent ili onaj koji ima veće šanse da se u
potpunosti izleči. Usledila je živa diskusija. Ovo
predavanje zajednički su organizovali Centar za kognitivne
nauke, u okviru mreže akademske razmene iz programa CEEPUS,
pod nazivom "Kognitivne nauke, izučavanje i tehnologija
znanja" i Ogranak SANU u Nišu (projekat O36-24, "Teorija
višestrukog utemeljenja značenja: jezik, muzika, vizualna
kognicija", koordinator akademik Aleksandar Kostić,
rukovodilac prof. dr Mihailo Antović).
28. mart 2024.
Predstavljanje projekta: Višestruko utemeljenje značenja - jezik,
muzika, vizuelna kognicija
U četvrtak, 28. marta 2024., tim istraživača i saradnika po
prvi put je predstavio novi projekat o semantici višestrukog
utemeljenja, koji se realizuje kroz saradnju Centra za
kognitivne nauke i Ogranka Srpske akademije nauka i umetnosti
u Nišu (br. O-36-24, koordinator: akademik Aleksandar Kostić).
Rukodovilac projekta i upravnik Centra za kognitivne nauke,
prof. Mihailo Antović, dao je retrospektivu prvih deset godina
rada Centra za kognitivne nauke i zahvalio Ogranku SANU u Nišu
na kontinuiranoj podršci. Zatim se govorilo i osnovama teorije
višestrukog utemeljenja kao i o sadašnjim i planiranim
aktivnostima na projektu. Na kraju su mladi istraživači dobili
priliku da predstave sopstvene projektne aktivnosti (Nikola
Stojanović, Mladen Popović, Anja Tošić, Miloš Milisavljević,
Anja Petrović i Olivera Marković).
01. februar 2024.
Centar za kognitivne nauke započeo
saradnju sa Ogrankom SANU u Nišu
U
četvrtak, 1. februara 2024., u prostorijama Ogranka SANU
u Nišu održan je prvi sastanak rukovodioca i saradnika
na projektu "Teorija višestrukog utemeljenja značenja:
jezik, muzika, vizuelna kognicija" (br. O-36-24,
koordinator projekta: akademik Aleksandar Kostić).
Rukovodilac projekta, ujedno i upravnik Centra za
kognitivne nauke, prof. dr Mihailo Antović, upoznao je
tim sa planiranim početnim aktivnostima. Zvanična
prezentacija projekta planira se u martu 2024.
28. septembar 2023.
Promocija knjige prof. Antovića
U četvrtak, 28. septembra 2023., prof. dr Mihailo Antović, upravnik
Centra za kognitivne nauke održao je predavanje čiji je cilj
bio da se predstavi njegova knjiga Višestruko
utemeljenje: jedna teorija muzičkoga značenja (Routledge, 2022). Događaj su
zajednički organizovali Centar za kognitivne nauke i Ogranak
Srpske akademije nauka i umetnosti u Nišu, u okviru projekta
Muzičko nasleđe jugoistočne Srbije: savremeno
stvaralaštvo i obrazovanje ukusa (br. O-10-17,
koordinator: dopisni član SANU Jelena Jovanović,
rukovodilac: prof. dr Danijela Zdravić Mihailović). Nakon
prikladnih uvodnih reči prof. dr Dragana Žunića i samog
predavanja, usledila je sadržajna diskusija. Ovo predavanje
predstavlja sledeći korak u budućoj jačoj saradnji dve
institucije.
06. - 11. maj 2023.
Predavanja prof. dr Iva Popivanova
U utoak, 9. maja 2023., prof. dr Ivo Popivanov sa Katedre za kognitivne nauke i psihologiju Novog bugarskog univerziteta održao je predavanje pod naslovom "KAKO RAZLIKOVATI LICA OD PREDMETA: JEDNA PILOT ELEKTROFIZIOLOŠKA STUDIJA". Nakon što je ponudio pregled istraživanja prepoznavanja lica koja koriste bihevioralne metode (uključujući i praćenje pokreta očiju), prof. Popivanov govorio je o invazivnim i neinvazivnim metodama elektrofiziološkog merenja. Zatim je prikazao rezultate koje su nedavno dobili članovi obnovljene EEG laboratorije na Novom bugarskom univerzitetu, gde su istraživači počeli da koriste EEG aparat eWave (Sciencebeam) sa 32 kanala. Učesnici u studiji kategorizovali su vizuelne stimuluse koji prikazuju lica ili namerno daju njihov nejasan, "skremblovan" prikaz. Predavač je razmotrio preliminarne rezultate ove studije i ukazao na mogućnosti za saradnju.
U utorak, 11. maja 2023., prof. Popivanov održao je
predavanje pod nazivom "TESTIRAJ SVOJE PAMĆENJE -
JEDAN INSTRUMENT ZA KOGNITIVNI SKRINING STARIJIH LJUDI KOJI
SE MOŽE SAMO-ADMINISTRIRATI". Prikazan je brzi test za
dijagnostikovanje demencije koji oboleli može da uradi sam,
pod nazivom "Testiraj svoje pamćenje - Test Your Memory, TYM".
Prof. Popivanov i njegov time preveli su test sa engleskog na
bugarski jezik i obavili njegovu preliminarnu validaciju.
Nakon oba predavanja usledile su zanimljive razmene pitanja i
odgovora.
22. mart 2023.
Poseta i predavanje prof. dr Ane Bonifaci
U sredu 22. marta 2023. prof. dr Ana Bonifaci sa Katedre
za lingvistiku Univerziteta u Kelnu održala je
predavanje pod nazivom "SUZE U MUZICI: KA
KOGNITIVNO-SEMIOTIČKOM OBJAŠNJENJU". Predavanje je
ponudilo rezultate pilot istraživanja na uzorku od 21 pesme iz
zapadnog muzičkog idioma koje tematizuju plakanje, različitih
žanrova i vremena porekla. Dr Bonifaci je pre svega
istraživala teme u staroj grčkoj poeziji u kojima se pominju
suze i to u vezi sa izvođenjem takvih komada, kao što su
pojačan zvuk, uzvici, jaka samoreferentnost, ponavljanje i
refreni. U analizi modernih pesama i arija prof. dr Bonifaci
opredelila se za kognitivnosemiotički pristup koji se usmerio
ka semiotičkoj kompleksnosti nastaloj usled integracije
različitih modaliteta (plakanje, tekst, muzika - uključujuči
notaciju i slike, u različitim kombinacijama). Iz toga je ona
ukazala na moguća kognitivna preslikavanja koja potiču iz
metonimijskih, metaforičkih i ikoničkih kros-modalnih odnosa.
Predavanje je izazvalo živu i zanimljivu diskusiju, kako sa
učesnicima u sali tako i sa publikom koja je prisustvovala
događaju preko onlajn platforme.
22. decembar 2022.
Predavanje dr Matsa Kisnera
U utorak, 22. novembra 2022., dr Mats Kisner,
predavač na Katedri za muzikologiju i studije medija
Humboltovog univerziteta u Berlinu, održavao je
predavanje na daljinu u Centru za kognitivne nauke pod nazivom
"U UMU SLUŠAOCA: EMPIRIJSKE STUDIJE VIZUELNIH MENTALNIH
SLIKA U KOGNITIVNOJ MUZIKOLOGIJI". U svom predavanju dr
Kisner je izneo tezu da muzičke mentalne slike (tj. sposobnost
da se "vide" slike unutar slušaočevog uma) predstavljaju čest
fenomen tokom slušanja muzike. On je ponudio skorašnje dokaze
o sadržaju i funkciji takvih slika, o njihovoj vezi sa
emocijama, neurofiziološkem korelatima, te odnosu sa
sinestezijom. Na kraju predavanja izneo je rezultate svojih
istraživanja koji mogu da ukažu na put od percepcije do
imaginacije. Usledila je korisna razmena ideja sa publikom u
sali kao i preko interneta.